Istraživanje i dokumentovanje železničkog nasleđa na pruzi Mala Krsna - Majdanpek
Izgradnja železničke mreže u Kraljevini Srbiji počela je krajem XIX veka, izgradnjom železničke pruge Beograd - Niš, koja je puštena u saobraćaj 1884. godine. Istovremeno sa gradnjom niške pruge, izgrađena je pomoćna pruga Smederevo - Mala Krsna - Velika Plana, koja je služila za transport materijala za izgradnju niške pruge. Tridesetak godina kasnije, gradi se pruga Smederevo - Mala Krsna - Požarevac (1920. godina), pa zatim Požarevac - Kučevo (1927. godina). Dogradnjom pruge od Kučeva do Brodice, pa zatim od Brodice do Majdanpeka i Bora ostvarena je najkraća železnička veza od Topčidera do Prahova, Zaječara i dalje, prema Knjaževcu i Nišu.
Mapa pruge Mala Krsna - Majdanpek (Map data © 2022 Google)
Uspostavljeni pružni koridor povezao je rudarske oblasti Istočne Srbije (Kaona, Blagojev Kamen, Majdanpek, Veliki Krivelj, Bor) sa železničkim čvorištima Mala Krsna i Topčider. Osim intenzivnog železničkog transporta, obavljan je i putnički saobraćaj. Primer je putnički voz na relaciji Topčider - Mala Krsna - Majdanpek - Bor - Prahovo. Konačno, počev od osamdesetih godina 20. veka, železniči saobraćaj zemenjen je drumskim.
Železnička stanica Kučevo otvorena je za saobraćaj 1927. godine (decembar 2021)
Nakon Drugog svetskog rata istočne pruge povezane su poprečnom vezom: Zaječar - Bor (1967), Mala Krsna - Požarevac - Majdanpek (1969), Majdanpek - Bor (1972), sa prugom Beograd - Niš.
Veza pruga istočne Srbije sa prugom Beograd - Niš u Maloj Krsni
### Putovanje prugom Mala Krsna - Majdanpek od stanice do stanice ###
NAPOMENA:
Projekat "Istraživanje i dokumentovanje železničkog nasleđa na pruzi Mala Krsna - Majdanpek" finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja RS. Projekat je realizovan u decembru 2021. godine.